Свјетски дан борбе против туберкулозе, 24. март


Туберкулоза је кроз вијекове била на првом мјесту листе заразних болести у свијету. Писани трагови о њој постоје у свим познатим цивилизацијама. На израелској обали Средоземног мора, пронађене су кости мајке и дјетета старе 9000 година, на којима су откривени презервирани остаци ћелија бактерије, узрочника туберкулозе. Иако се јавља у далекој прошлости, нажалост није само болест прошлости. Према подацима Свјетске здравствене организације, туберкулоза је и даље најсмртоноснија заразна болест на свијету. Током 2017. године, 10 милиона особа је обољело од туберкулозе, а 1.6 милиона умрло. Процјењује се да је међу обољелима било милион дјеце, а да је 230.000 дјеце исте године умрло од туберкулозе.


Претпоставља се да је данас узрочником туберкулозе заражен сваки трећи човјек у свијету, а свака нелијечена особа обољела од туберкулозе зарази 10 до 15 људи у својој околини.

Свјетски дан борбе против туберкулозе обиљежава се 24. марта сваке године, с циљем да се скрене пажња јавности на туберкулозу, болест која и даље представља значајан здравствени проблем у већем дијелу свијета. На тај дан 1882. године Роберт Кох је објавио своје откриће узрочника туберкулозе, Mycobacterium tuberculosis. Њему у част ова бактерија је добила  име Кохов бацил.

Мото овогодишњег обиљежавања Свјетског дана борбе против туберкулозе је „Вријеме је“. Овај мото наглашава потребу да се хитно дјелује на остварењу сљедећих циљева за окончање туберкулозе, које су шефови држава и влада усагласили на првом УН састанку на високом нивоу посвећеном туберкулози, који је одржан  у септембру 2018. године:

  • повећати доступност превенције и лијечења туберкулозе;
  • изградити одговорност;
  • осигурати довољно и одрживо финансирање, укључујући финансирање истраживања;
  • промовисати борбу против стигме и дискриминације и
  • промовисати одговор на ТБ који је доступан свима и заснован на једнаким правима.

Туберкулоза се преноси путем капљица из грла и плућа особа које имају активно обољење респираторних органа узроковано овим бацилом.

Симптоми активне туберкулозе плућа су: кашаљ (рјеђе са испљувком или крвљу), бол у грудима, слабост, губитак тјелесне тежине, повишена температура и ноћно знојење.

Од туберкулозе најчешће оболијевају особе у директном контакту са обољелим, особе које живе у колективним и алтернативним смјештајима са лошим хигијенским условима живота, социјално угрожене категорије становништва, дјеца и старије особе, те особе са ослабљеним имуним системом. Ризик оболијевања од туберкулозе такође повећавају зависност од алкохола и/или дрога, пушење, шећерна болест, малигне болести, хронична бубрежна болест, дуготрајна имуносупресивна терапија, трансплантација органа или постојање инфекције HIV-ом. За лијечење туберкулозе користе се комбинације антибиотика (туберкулостатика), у периоду од шест мјесеци.

Упркос томе што је изљечива, туберкулоза је болест која се јавља епидемијски у већем дијелу свијета и данас је најсмртоноснија заразна болест. Према подацима Свјетске здравствене организације, преко 4500 особа сваки дан у свијету умре а скоро 30.000 оболи од ове превентабилне и изљечиве болести, углавном у земљама у развоју, у сиромашним и маргинализованим заједницама. Појава мултирезистентне туберкулозе представља велику пријетњу здравственој сигурности и значајно угрожава досадашње успјехе постигнуте у борби против туберкулозе.

За туберкулозу постоје дијагностички тестови и ефикасни лијекови, захваљујући којима је између 2000. и 2015. године спашено 49 милиона живота. Међутим, да би туберкулоза била искоријењена, потребни су већа посвећеност и знатна финансијска средства. Свјетска здравствена организација је израдила Глобалну стратегију за превенцију, лијечење и контролу туберкулозе након 2015. године, чији циљ је смањење смртности од туберкулозе за 95% и смањење оболијевања од туберкулозе за 90% до 2030. године.

У циљу борбе против туберкулозе, Република Српска спроводи активности у складу са Политиком унапређивања здравља становништва у Републици Српској до 2020. године, којом је дефинисано да се боља контрола туберкулозе обезбјеђује кроз осигуравање доступности здравствених услуга и интервенција заснованих на доказима, осјетљивим групама становништва.

Контрола туберкулозе у Републици Српској обавља се кроз рад здравствених установа, те кроз активности Министарства здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске и Фонда здравственог осигурања Републике Српске.

Инциденција туберкулозе у Републици Српској је у последњих неколико година у паду. Тако је током 2014. године пријављено 382 новообољелих од туберкулозе,  2015. године 353, 2016. године 306 особа, а током 2017. године је пријављено 234 обољелих од туберкулозе. Према подацима којима Институт за јавно здравство тренутно располаже, током 2018. године је у Републици Српској пријављено укупно 192 обољелих од туберкулозе.

Извори: https://www.who.int/campaigns/world-tb-day/world-tb-day-2019

https://www.ipb-ild.edu.rs/sr/za-pacijente/o-plucnim-bolestima/tuberkuloza

 

Припремила: др Јела Аћимовић, спец. епидемиологије у ИЈЗ РС




Број отварања: 347
Датум објаве: 22.03.2019.