Европска/Свјетска седмица имунизације, 24 – 30. април 2019. године


Сваке године европски регион Свјетске здравствене организације обиљежава Европску седмицу имунизацијe, с циљем да се промовише имунизација као кључна мјера за превенцију болести и заштиту живота. Ове године, у периоду од 24. до 30. априла, кампања обиљежавања седмице имунизације има за циљ да се ојача свијест јавности о значају вакцинације и добробити коју она представља за јавно здравље, те да се ода признање „херојима вакцинације“.


Хероји вакцинације су сви који, на бројне начине, доприносе заштити живота вакцинацијом:

  • Креатори политике, који стварају медицинске, образовне и друштвене системе који су потребни да се обезбиједи равноправан приступ вакцинама.
  • Здравствени радници, који су поуздан извор информација о вакцинама за своје пацијенте. Подизање свијести о вакцинама спасава животе.
  • Родитељи који своју дјецу редовно воде на вакцинацију, чиме штите не само своју дјецу него и оне који не могу бити вакцинисани. Свако дијете заслужује да буде заштићено од болести које се могу спријечити вакцинацијом.
  • Научни радници и истраживачи који, својим радом у области развоја сигурних и ефикасних вакцина, омогућавају да се сачувају милиони живота. Захваљујући иновацијама на овом пољу, у будућности ћемо моћи да заштитимо нашу дјецу од још већег броја болести. 
  • Сви они који траже и прослијеђују другима искључиво информације о вакцинацији које су засноване на доказима, помажу у подизању свијести о значају имунизације и добробити коју она представља у спасавању живота.

Овај концепт је додатно уграђен у шири оквир Свјетске седмице имунизације, који ће се фокусирати на тему „Protected Together, #Vaccines Work“ (Заштићени заједно, Вакцине дјелују).

Чињенице о вакцинацији 

Вакцинација је доживотно улагање у здравље дјеце и њихову добробит. Захваљујући вакцинама, већина дјеце и одраслих у европском региону су имуни на морбиле, рубелу, заушњаке, дифтерију, велики кашаљ, тетанус, дјечју парализу... Такође  је све већи број дјеце која су вакцинисана против пнеумокока, хуманог папилома вируса и вируса хепатитиса Б.

Европски регион је током 2017. године имао просјечан обухват вакцинацијом другом дозом вакцине против морбила од 90%. То је био највећи обухват овом вакцинацијом који је икада остварен.

Међутим, упркос напретку који је остварен у смањењу опасности од болести које се могу спријечити вакцинама, још увијек је превелик број особа које нису заштићене вакцинацијом. Потребно је уложити додатне напоре да би се осигурало да нико не остане ускраћен за бенефите које пружа вакцинација.

Цијена невакцинисања је огромна: током 2018. године, више од 82.000 људи у европском региону је обољело од морбила, а 72 особе су умрле због компликација оболијевања од морбила. Пропусти у имунизације представљају отворена врата за заразне болести које се могу спријечити вакцинацијом, омогућавајући им да се шире међу невакцинисаним особама.  

  • Вакцинација спречава болести, штити животе и представља снажну основу за доживотно здравље и добробит.
  • Вакцинација против заразних болести не штити само особу која је вакцинисана, него и људе око ње, нарочито имунокомпромитоване особе, старије особе, оне који се због одређене болести или стања не могу вакцинисати.
  • Захваљујући вакцинацији, велике богиње су ерадиковане и нико више не оболијева од ове тешке болести која је односила милионе живота.
  • Захваљујући вакцинацији, оболијевање од дјечје парализе у свијету је смањено за 99% у односу на 1988. годину, када је започет програм вакцинације.
  • Вакцинација против хуманог папилома вируса (ХПВ) може спријечити до 90% случајева рака грлића материце. ХПВ вакцина у комбинацији са редовним скрининг прегледима је најефикасније средство за превенцију рака грлића материце.
  • Морбили су једна од најзаразнијих болести које постоје. Невакцинисана мала дјеца имају највећи ризик од добијања морбила и од компликација ове болести, укључујући и смрт. У епидемији морбила у Србији током 2018. године обољело је више од 500 особа, а умрло 15 особа.
  • Инфекција вирусом рубеле код трудница може изазвати смрт фетуса или тешке урођене малформације. Вакцинација против рубеле у дјетињству штити особу током цијелог живота.
  • Вакцинација против хепатитиса Б има ефикасност од 95% у спречавању инфекције овим вирусом и развоја хроничног хепатитиса и карцинома јетре, које овај вирус узрокује.
  • Комбиноване вакцине, као што су петовалентна вакцина против дифтерије, тетануса, великог кашља, дјечје парализе и Хемофилуса инфлуенце тип Б, или МРП вакцина (против морбила, рубеле и заушњака), смањују број посјета вакциналном центру и број потребних вакцинација, што олакшава и убрзава процес вакцинације, како за дјецу која се вакцинишу, тако и за њихове родитеље/старатеље.

Обиљежавање седмице имунизације у Републици Српској

У Републици Српској, имунизација се обавља у складу са Политиком унапређивања здравља становништва у Републици Српској до 2020. године, Законом о заштити становништва од заразних болести и Правилником о имунизацији и хемопрофилакси против заразних болести. Програмом мјера за спречавање и сузбијање, елиминацију и ерадикацију заразних болести за подручје Републике Српске, који се доноси за сваку годину, дефинисан је календар обавезне вакцинације дјеце и омладине, која је бесплатна за сву дјецу и омладину која јој подлијежу.

Наведеним календаром наводи се обавеза вакцинације против десет заразних болести: туберкулоза, хепатитис Б, дифтерија, тетанус, пертусис (велики кашаљ), полиомијелитис (дјечија парализа), инфекције бактеријом Haemophylus influenzae tip б, морбили (крзамак, мале богиње), рубела (црвенка) и паротитис (заушњаци). Све су то заразне болести које се или јављају масовно или могу имати тешку клиничку слику, и имати за посљедицу инвалидитет (нпр. полиомијелитис може узроковати парализу, морбили могу довести до упале мозга, плућа или сљепоће, рубеола код трудница може довести до урођених деформација плода итд.) или чак смртни исход.

Поред систематске вакцинације дјеце и омладине, у Републици Српској је обавезна и вакцинација лица која су изложена повећаном ризику од настанка неких заразних болести. Тако је обавезна вакцинација против хепатитиса Б код здравствених радника, затим код лица која раде на одржавању чистоће у јавним комуналним предузећима, те лица која врше тетоважу, пирсинг и друге захвате који нарушавају интегритет коже.

Република Српска већ више од десет година учествује у обиљежавању Европске/Свјетске седмице имунизације. У току овогодишњег обиљежавања седмице имунизације, кључна активност су едукативне радионице из области интерперсоналне/непосредне комуникације у имунизацији, намијењене здравственим радницима који обављају послове везане за имунизацију дјеце у Републици Српској. 

Према подацима којима располаже Институт за јавно здравство Републике Српске, обухват имунизацијом у Републици Српској је нижи од обухвата који је потребан за колективни имунитет. Бројна истраживања показују да постоји директна веза између знања и ставова родитеља/старатеља о имунизацији и обухвата имунизацијом. Родитељи који су неодлучни када је вакцинација њиховог дјетета у питању, од здравствених радника и здравствених установа траже усмене и/или писмене информације о вакцинацији и ризицима који су са њом повезани. Добра непосредна комуникација са родитељима/старатељима може бити пресудна у томе да ли ће дијете примити све вакцине или ниједну. Због тога је неопходно да се унаприједе комуникацијске вјештине здравствених радника на тему имунизације.

Институт за јавно здравство Републике Српске, уз подршку Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске и УНИЦЕФ-а, ће у априлу и мају 2019. године организовати седам дводневних едукативних радионица широм Републике Српске, из области интерперсоналне/непосредне комуникације. Програм ове едукације је припремљен у сарадњи са John Hopkins комуникацијским центром. Основни циљ едукације је да помогне здравственим радницима да вреднују, стекну и досљедно користе знање, вјештине и ставове који су неопходни за дјелотворну комуникацију са родитељима, старатељима и заједницама на тему имунизације дјеце.

Осим едукативних радионица, биће организована и серија промотивних активности, које укључују промоцију имунизације кроз сарадњу са медијима, дистрибуцију здравствено-васпитног материјала и бројне друге активности.

 

Више информација о Европској/Свјетској седмици имунизације може се добити на:

http://www.euro.who.int/en/media-centre/events/events/2019/04/european-immunization-week-2019/background

https://www.who.int/news-room/events/detail/2019/04/24/default-calendar/world-immunization-week-2019

 

Припремила: мр сц. др Јела Аћимовић, спец. епидемиологије 




Број отварања: 351
Датум објаве: 23.04.2019.