Свјетски дан безбједности и заштите здравља на раду, 28. април


Међународна организација рада (ILO – International Labour Organization) сваке године  28. априла обиљежава Свјетски дан безбједности и заштите здравља на раду (World Day for Safety and Health at Work). Обиљежавањем овог дана настоји се утицати на подизање нивоа свијести о потреби безбједности и заштите на раду. Сваки радник има право на безбједно радно мјесто и здраво окружење у организацији у којој ради. Назив овогодишње теме је "Безбjедност и здравље-будућност рада ".


Међународна организација рада (ILO – International Labour Organization), је специјализована агенција Уједињених нација која промовише социјалну правду и међународно призната људска и радничка права. Основана је 1919. године Повељом из Версаја. ILO улаже напоре да постави здравље и безбједност свих радника на међународну агенду и подржи конкретне активности на свим нивоима. Према подацима Међународне организације рада, сваки дан умре 6.300 људи од посљедица несреће на радном мјесту или професионалне болести, што је годишње више од 2,3 милиона. Годишње се на послу догоди 317 милиона несрећа, а многе доводе до продуженог одсуствовања са посла. Процијењени економски терет је 4 процента глобалног бруто домаћег производа годишње. Број несрећа на раду и професионалних обољења посебно расте због брзе индустријализације у неким земљама у развоју. Према најновијим подацима Еуростата (2016. година), сваке године више од 3 милиона радника ЕУ-28 учествује у озбиљним несрећама на послу, што подразумијева најмање четири дана одсуства са радног мјеста. Европска агенција за безбjедност и здравље на раду (ЕU-OSHA) наводи да 15% радника ЕU мора да ради са опасним материјама у оквиру свог посла, а још 15% извјештава о удисању дима, испарењима, праху или прашини на послу. Рак повезан са радним мјестом је највећи убица на радном мјесту у Европи и другим државама са високим приходима (класификација СЗО). Поред немјерљивих људских трошкова, ове појаве узрокују значајан губитак за европску економију као цјелину. ЕU-OSHA је недавно процијенила трошкове несрећа везаних за рад на 476 милијарди еура годишње, што је 3,3% БДП-а ЕУ. Појава нових радних модела и нових технологија донијела је нове изазове за заштиту на раду, укључујући и оне повезане са радом на on line платформи. Ови ризици су надоградња на традиционалне опасности, као што су оне везане за канцерогене хемикалије које се користе у индустрији. Уз све старије радно становништво, политике које се односе на заштиту на раду биће неопходно преиспитати, такође у смислу чисто економских добитака које могу донијети. Процијењено је да је поврат за сваки еуро уложен у безбједност и здравље на раду 2,2 еура (ISSA - Међународна асоцијација социјалне сигурности, 2013).

Обиљежавајући сваке године  28. aприл - Свјетски дан безбједности и заштите здравља на раду, ILO широм свијета подиже свјесност о величини проблема, тј. о броју несрећа, повреда и обољења повезаних са послом и њиховим посљедицама, те промовише безбједно и здраво радно мјесто. Обиљежавање овог дана је саставни део Глобалне стратегије за безбједност и здравље на раду, која је проистекла из закључака Међународне конференције рада, одржане 2003. године. Сеулска декларација о безбједности и здрављу на раду је 2008. године потписана од стране представника 46 земаља, а препознаје право на безбједно и здраво радно окружење као основно људско право. И Свјетска здравствена организација је узела учешће у овој области усвајањем Глобалног акционог плана за здравље радника, за период 2008 – 2017. године, који је једногласно усвојен од стране 193 државе чланице Светске здравствене организације.

Инспирисанo стогодишњицом ILO-a и дискусијама о будућности рада, ове године се анализира 100 година рада на побољшању сигурности и здравља на раду и гледа у будућност за наставак ових напора уз велике промјене као што су: технологија, демографија, одрживи развој, укључујући климатске промјене и промјене у организацији рада.

Ове године ће 28. април само означити почетак серије догађаја и активности које ће се наставити широм свијета током остатка године, око теме безбједности и здравља и будућности рада, слављења и изградње богатства, знања и дјеловања акумулираних током 100 година, а са друге стране, спремности да се суочимо и вреднујемо промјене које доноси будућност посла који желимо да радимо.

ILO ће издати глобални извјештај у том правцу, дијелећи причу о 100 година спасавања живота и промовисања безбједног и здравог радног окружења. Извјештај би требало да обухвати еволуцију безбједности и здравља од 1919. године до данас, пролазећи кроз главне прекретнице које су утицале на ову област и утицале на начин на који је ILO допринијела побољшању безбједности и здравља на раду.

Још важније, глобални извјештај ће се дотаћи промјена у радним аранжманима, технологији (дигитализација и ИЦТ, рад на платформама, аутоматизација и роботика), демографија, глобализација, климатске промене и други покретачи који утичу на динамику безбједности и здравља и природе професија у овој области, без обзира на постојање традиционалних и нових ризика, као и разлика између земаља у развоју и развијених земаља.

Да би се додатно продубила дискусија, ILO ће представити 33 оригинална размишљања  стварних лица у заједници широм свијета, која ће подијелити снажне поруке, изјаве и практичне аспекте о безбједности и здрављу на раду и будућности рада.

 

Припремила: др Дијана Штркић, спец. социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите

 




Број отварања: 184
Датум објаве: 23.04.2019.