Свјетски дан астме, 7. мај


Свјетски дан астме је годишња манифестација коју организује Глобална иницијатива за астму (Global Initiative for Asthma - GINA) с циљем побољшања свијести о астми и у циљу унапређења његе астме широм свијета. Свјетски дан астме 2019. године обиљежиће се у уторак, 7 маја. Тема овогодишњег свјетског дана астме је "Стоп астми."


Астма је једна од најчешћих хроничних болести. Свјетска здравствена организација (World Health Organization - WHO) процјењује да 235 милиона људи тренутно има астму. Код  астме обично постоји хронично запаљење дисајних путева. Астма се одликује појавом  визинга, губитком даха, стезањем у грудима и кашљем који се разликују по тежини и учесталости од особе до особе. Код обољелих, симптоми се могу појавити више пута у току дана, а код неких особа постају израженији у току физичке активности или у току ноћи. Понављајући симптоми астме често узрокују несаницу, замор, смањење нивоа активности и одсуствовање из школе и са посла. То ствара значајан терет појединцу и породицама и често ограничава активности појединца током живота.

Најјачи фактори ризика за развој астме су комбинација генетске предиспозиције са изложеношћу инхалационим супстанцама из животне средине који могу изазвати алергијске реакције или иритирати дисајне путеве, као што су:

  • унутрашњи алергени (нпр. кућна прашина)  
  • спољашњи алергени (као што је полен)
  • дувански дим
  • хемијски иританти на радном мјесту
  • загађење ваздуха

Други окидачи могу бити хладан ваздух, јако емоционално узбуђење, као што су бијес или страх. Чак и одређени лекови могу изазвати напад астме: аспирин и други нестероидни антиинфламаторни лекови, и бета-блокатори (који се користе за лечење високог крвног притиска, стања срца и мигрене). Срећом, астма се може успјешно лијечити и већина пацијената може постићи добру контролу своје болести и добар квалитет живота. Лијекови нису једини начин за контролу астме. Такође је важно избјећи факторе који изазивају напад астме односно оне који надражују дисајне путеве. Сваки пацијент са астмом мора сазнати које факторе треба избјегавати.

Када је астма под контролом пацијент може:

  • Избјећи проблематичне симптоме у току ноћи и у току дана
  • Имати продуктиван, физички активан живот
  • Имати (готово) нормалну функцију плућа 
  • Избјећи озбиљне нападе

Постизање и одржавање контроле астме захтјева развој партнерства између пацијента са астмом и његовог здравственог тима. Циљ лијечења астме је да се постигне и одржи контрола клиничке манифестације болести током дужег временског периода. Кад је астма контролисана, пацијент може спријечити већину напада, избјећи проблематичне симптоме у току ноћи и у току дана, и бити физички активан. Процјена контроле астме треба да обухвати процјену контроле клиничке манифестације болести и контролу очекиваних будућих ризика за пацијента, као што су настанак егзацербација (погоршања), убрзаног опадања плућне функције и споредне ефекте лијечења. Уопште, постизање добре контроле астме доводи до смањења ризика од погоршања.

Извори:  

http://www.ginasthma.org/

https://www.who.int/en/news-room/fact-sheets/detail/asthma

 

Текст припремила: мр сци. мед. Драгана Грујић-Вујмиловић, спец. социјалне медицине




Број отварања: 4633
Датум објаве: 06.05.2019.