Саопштење за јавност - поплаве, 14. мај 2019.

Институт за јавно здравство Републике Српске активно прати епидемиолошку ситуацију у Републици Српској. Поплаве са собом носе потенцијалну опасност од погоршања хигијенско-епидемиолошких прилика, које повећавају могућност појаве заразних болести. Највећем здравственом ризику су изложене најосјетљивије групе становништва, као што су дјеца, труднице, хронични болесници и старији људи. Институт за јавно здравство Републике Српске, регионални центри Института, као и хигијенско-епидемиолошке службе домова здравља, предузимају све потребне мјере да до појаве наведених заразних болести не дође.

Највећа је могућност појаве цријевних заразних болести, које се преносе загађеном водом, храном и прљавим рукама, као што су заразна жутица А, дизентерија и проливи изазвани другим микроорганизмима, паразитарне заразне болести.

За вријеме поплаве неопходно је спровођење мјера којима се спречава ширење заразних болести путем загађене воде и хране, као и мјера које се односе на личну хигијену, хигијену предмета и мјеста становања.

Вода за пиће може бити загађена у поплављеним подручјима, због тога воду са индивидуалних бунара или извора не треба пити док се вода не испита и док се не дају одговарајуће препоруке. Препоручује се да се конзумира флаширана или третирана вода. Вода се правилно прокувава тако што се остави да кључа најмање један минут, како би се уништиле све бактерије, а затим се прохлади и користи у току истог дана.

Прокухавање воде имаће ефекта ако је вода само микробиолошки загађена. Ако је вода загађена хемикалијама, прокухавање је неће учинити прикладном за пиће и таква вода се не смије користити. Уколико се вода за пиће дезинфекује, дезинфекцију вршити према упутству за дозирање, зависно од дезинфекционог средства. У случају нејасноћа у вези са дозирањем дезинфекционог средства, обратити се установи од које је средство набављено.

Хигијенски неисправна вода се не смије употребљавати ни за прање суђа, зуба, лица, руку, прање и припрему намирница и прављење леда.

Неопходно је одржавање личне хигијене, нарочито често прање руку сапуном (прије јела, након кориштења тоалета, након чишћења наплавног отпада и након руковања предметима који су дошли у контакт са наплавном или канализацијском водом). Посебну пажњу треба обратити на чистоћу руку код дјеце и старијих особа

Уколико се користити вода из бунара за пиће, а при том је бунар био поплављен, та вода може бити здравствено неисправна, јер је дошло до мијешања са поплавном водом.

Да би се утврдило да ли је бунарска вода исправна за пиће, потребно је  лабораторијски је испитати и извршити асанацију бунара која подразумијева довођење постојећих бунара у исправно стање, у техничком и хигијенском погледу. Бунари се морају асанирати када су дотрајали, нехигијенски, неправилно постављени или оштећени, јер је вода тада подложна загађивању.

Након поплаве, поред мјера заштите које се спроводе за вријеме поплаве, потребно је спровести и мјере санације објеката и подручја која су била под водом као што су:

• Држати се што даље од оборених електричних водова, а њихову локацију пријавити електродистрибуцији.
• Пријавити евентуална оштећења гасовода и плинских уређаја и не користити их док се не поправе.
• Неопходан је преглед инсталација за доставу плина и електричне енергије од стране квалификованих стручњака.
• Од комуналних предузећа тражити услуге чишћења оштећених септичких јама и испирања канализационог система.
• Због могућности мијешања са канализационом водом, обавезно је чишћење (врућом водом и детерџентом уз обавезно кориштење гумених рукавица) и дезинфекција зидова и подова просторија у које је доспјела поплавна вода.
• Бацити загађене предмете и материјале који се не могу очистити и дезинфиковати.
• Одјећу и обућу очистити и опрати, дјечије играчке опрати и дезинфиковати, а најбоље би их било бацити
• Бацити сву храну која је дошла у директан контакт са поплавном водом, као и сву кварљиву храну која је стајала дуже од четири сата на температури већој од 50 степени Целзијусових.
• Очистити радне површине и прибор за јело и кухање.

За све информације, грађани се могу обратити локалним хигијенско-епидемиолошким службама домова здравља, Институту за јавно здравтсво Републике Српске и регионалним центрима Института у Добоју, Зворнику, Фочи, Источном Сарајеву и Требињу.

Припремила: Милка Мрђа, ПР