Свјетски дан заштите животне средине - 5. јуни


"Загађење ваздуха" је глобална тема за обиљежавање Свјетског дана заштите животне средине 2019. године је, а земља домаћин у којој се приређују активности поводом овог дана је Кина. Не можемо престати дисати, али можемо учинити нешто са квалитетом ваздуха који удишемо.


Свјетска здравствена организација (СЗО) процјењује да oко 7 милиона људи широм свијета прерано умире сваке године због загађеног ваздуха, при чему се око 4 милиона тих смртних случајева догађа у азијско-пацифичкој регији. Према подацима више од 5 милиона узрока хроничних незаразних болести у вези је са загађењем ваздуха. У Европском региону СЗО, више од 550 000 смртних случајева приписано је заједничком утицају загађења унутрашњег ваздуха домаћинства и амбијенталног ваздуха у 2016. години.

Свјетски дан заштите животне средине 2019. године потакнут ће владе, индустрије, заједнице и појединце да се удруже, како би истражили обновљиве изворе енергије и "зелене"  технологије и побољшали квалитет ваздуха у градовима и регионалним областима широм свијета.

Чињенице о квалитету ваздуха:

  • 92% људи широм света не удише чист ваздух,
  • загађење ваздуха кошта глобалну економију 5 трилиона долара сваке године,
  • очекује се да ће загађење приземног озона смањити приносе главних усјева за 26% до 2030. године.

Степен изложености загађеном ваздуху и колико удишемо загађујућих полутаната зависи од бројних фактора, као што је доба дана и вријеме, те приступа чистој енергији за кување и гријање. Некада је сат најживљег уличног саобраћаја очигледан извор локалног загађења, али треба имати на уму да загађење ваздуха се може преносити на врло велике удаљености, а понекад и трансконтинентално према међународним временским обрасцима. Нико није сасвим безбједан од загађења ваздуха које долази из пет главних антропогених  извора. Ови извори се повезују са читавим низом полутаната укључујући угљен-моноксид, угљен-диоксид, азот-диоксид, азотни оксид, приземни озон, материје лебдећих честица, сумпор-диоксид, угљоводонике и олово који су сви мање или више штете људском здрављу.

Домаћинство
Главни извор загађења домаћинстава ваздухом је везано за спаљивање фосилних горива, дрва и других горива на бази биомасе у затвореним просторијама за кување, гријање и освјетљење кућа. Око 3,8 милиона превремених смртних случајева сваке године узроковано је загађењем унутрашњег ваздуха, од чега је већина у земљама у развоју. Од 193 земље, 97 земаља је повећало проценат домаћинстава која имају приступ чистијим горивима на преко 85%. Међутим, 3 милијарде људи и даље користи чврста горива и отворене ватре за кување, гријање и расвјету. Усвајање чистијих, модернијих пећи и горива може смањити ризик од болести и спасити животе.

Индустрија
У многим земљама производња енергије је водећи извор загађења ваздуха. Електране на сагоријевање угља имају велики допринос, док расте забринутост због дизел генератора у областима изван електродистрибутивне мреже. Индустријски процеси и употреба растварача, у хемијској и рударској индустрији, такође загађују ваздух. Политике и програми усмјерени на повећање енергетске ефикасности и производње из обновљивих извора имају директан утицај на квалитет ваздуха у некој земљи. Тренутно 82 земље од 193 имају подстицаје који промовишу инвестирање у производњу обновљиве енергије, чистију производњу, енергетску ефикасност и контролу загађења.

Транспорт
Глобални транспортни сектор чини скоро четвртину емисија угљен-диоксида везаног за енергију, а тај проценат расте. Емисије у транспорту повезане су са скоро 400.000 ранијих смрти. Скоро половина свих смртних случајева узрокованих загађењем ваздуха из саобраћаја проузрокована је емисијом издувних гасова, док су они који живе најближе главним саобраћајним артеријама до 12% имају већу вјероватноћу да ће бити дијагностиковани са деменцијом или превременом сенилношћу. Смањење емисија из возила је важна интервенција за побољшање квалитета ваздуха, посебно у урбаним подручјима. Политике и стандарди који захтијевају употребу чистијих горива и напредних стандарда за емисије из возила могу смањити емисију возила за 90 посто или више.

Пољопривреда
Постоје два главна извора загађења ваздуха из пољопривреде: стока, која производи метан и амонијак, и спаљивање пољопривредног отпада. Емисије метана доприносе приземном озону, што узрокује астму и друге респираторне болести. Метан је такође моћнији гас за глобално загријавање од угљен-диоксида, тј. његов утицај је 34 пута већи у периоду од 100 година. Око 24% свих емисија стакленичких плинова у свијету долази из пољопривреде, шумарства и другог коришћења земљишта. Постоји много начина да се смањи загађење ваздуха из овог извора. Људи могу прећи на биљну исхрану и/или смањити расипање хране, док пољопривредници могу смањити метан који се ослобађа приликом гајења стоке оптимизацијом сварљивости хране и побољшањем испаше и управљања травњацима.

Други извори

Није све загађење ваздуха резултат људских активности. Проблеми се јављају и код вулканских ерупција, прашних олуја и других природних процеса. Мале честице прашине могу путовати хиљадама миља на леђима ових олуја, које такође могу носити патогене и штетне супстанце, узрокујући акутне и хроничне респираторне проблеме.

Свјетска здравствена организација окарактерисала је загађење ваздуха као “највећи свјетски ризик животне средине за здравље”. Борба против загађења ваздуха је кључни фактор у смањењу преране смртности, јер је укључено као пети фактор ризика за хроничне незаразне болести на састанку на високом нивоу Уједињених нација о овим болестима у септембру 2018. године (Ашгабат, Туркменистан). Поред кардиоваскуларних и респираторних болести, постоје докази о других ефектима загађења ваздуха, као што су дијабетес, проблеми неуролошког развоја код деце и неуролошки проблеми код одраслих. Узимајући у обзир мноштво доказа о ефектима загађења ваздуха на здравље и величину утицаја овог фактора ризика на животну средину, свака интервенција ће захтевати мултисекторске приступе и ангажовање више нивоа управљања.

Према Свјетској здравственој организацији здравствени сектор треба да се ангажује у вођењу и координацији питања везаних за здравље. Она игра кључну улогу у подизању свијести о утицају загађења ваздиха на здравље и активностима заговарања. Управо сада треба да учествује у развоју секторских политика, посебно у секторима који су повезани са значајнијим еколошким ризицима по здравље, као што су енергетика и транспорт. Да би преузео ову улогу, здравствени сектор ће можда морати да стекне додатне надлежности и да буде подржан новим механизмима управљања који ће омогућити стварање добробити за здравље људи.

За више информација погледати публикације Свјетске здравствене организације “Ambient Air Pollution: A global assessment of exposure and burden of disease” и “Air Pollution” на веб адреси:

https://www.who.int/phe/publications/air-pollution-global-assessment/en/ .

 

Припремила: Др сци. мед. Душанка Данојевић, спец. хигијене и национални координатор за здравље и животну средину Републике Српске




Број отварања: 403
Датум објаве: 04.06.2019.