Крпељи - препоруке грађанима


Kлиматске промјене већ одавно имају мјерљив утицај на временске прилике и у Европи у виду повећања просјечних вриједности и промјене количине падавина, те се очекују све чешћи таласи врућина, суша и поплаве. Једна од посљедица климатских промјена је и њихов утицај на појаву, распрострањеност и сезонске варијације заразних болести људи. То, ствари, подразумијева појаву и ширење већ постојећих зарaзних болести на подручјима гдје их раније није било, али и појаву нових заразних болести. 


Највећи утицај климатске промјене имају на векторске заразне болести. То су болести чији узрочник извјесно вријеме, прије него што доспије у организам свог домаћина, проведе у вектору (комарцу, крпељу и различитим другим врстама инсеката). Вектори су организми који немају механизме за одржавање тјелесне температуре, па директно зависе од спољашње температуре. Одговарајућа температура и влажност ваздуха су основни предуслов за развој јаја и ларви инсеката у одрасле јединке, тако да у условима високе температуре и велике влажности њихов број може да порасте и за неколико пута. Процјењује се да свако повећање температуре ваздуха за 0,1 степен Целзијуса шири станиште комараца и до 150 километара у правцу сјеверне географске ширине земљине кугле. Када су у питању векторске заразне болести на територији Републике Српске региструју се претежно случајеви оболијевања од лајмске борелиозе.        

Најефикаснији начин превенције векторских заразних болести је спријечити убод комарца или другог инсекта. Препоручује се:

  • Избјегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре;
  • Смањење броја комараца на отвореном гдје се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде и уредним одржавањем травнатих површина. На тај начин смањује се број мјеста на које комарци могу да положе јаја. Најмање једном недјељно треба испразнити воду из саксија за цвијеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду;
  • По могућности у топлијим мјесецима боравити у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен;
  • Употреба репелеанта на откривеним дијеловима тијела приликом боравка на отвореном;
  • Ношење одјеће која покрива ноге и руке. Препоручује се да одјећа буде комотна, јер комарци могу да убоду кроз припијену одјећу;
  • Избјегавање боравка на отвореном у вријеме периода најинтензивније активности комараца однсоно у сумрак и у зору ;
  • Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета;
  • Употреба електричних апарата који уништавају комарце у затвореном простору;
  • У случају путовања у инстранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мјера превенције које подразумијевају и превентивно узимање лијекова односно хемиопрофилаксу прије одласка, током боравка и по повратку из маларичних подручја;
  • У случају појаве било каквих симптома болести по повратку са путовања,одмах се јавити свом љекару и навести податак о путовању и евентуалном убоду комарца, крпеља или другог инсекта.

 

Текст припремио: др Радован Братић, спец. епидемиологије




Број отварања: 5080
Датум објаве: 13.06.2019.